Историја расхладних машина почела је средином 19. века, пролазећи кроз неколико технолошких скокова од ручне опреме до интелигентних система, постепено постајући незаменљив основни уређај у савременој индустрији и животу домаћинства.
Године 1834, Јацоб Перкинс из Енглеске успешно је развио ручно управљану расхладну машину која непрекидно функционише користећи етар као радни флуид. Године 1844, Ј. Гори из Сједињених Држава развио је расхладну машину која користи ваздух као радну течност, која се користила у болницама за прављење леда и ваздушно хлађење. Између 1872. и 1874. Д. Белл и Ц. вон Линде су изумили амонијачни компресор у Сједињеним Државама и Немачкој и развили расхладну машину са компресијом амонијачне паре, означивши почетак модерних компресионих расхладних машина. Током 1850-их, браћа Царре из Француске су успешно развили апсорпционе расхладне машине користећи сумпорну киселину и воду као радне течности и расхладне машине за апсорпцију воде амонијака. 1910. године појавила се расхладна машина са парним млазом. Године 1930. уведен је фреонски расхладни флуид који је промовисао брзи развој компресионих расхладних машина. Године 1945. Сједињене Државе су успешно развиле апсорпциони расхладник сребрног бромида.